Cveće kao hrana se koristilo još u doba starog Rima, a u kulturama Kine, Bliskog istoka i Indije i danas je sastavni deo ishrane. Danas se mirisno cveće neizostavno nalazi u kuhinjama prestižnih restorana i domaćica ili domaćina koji su spremni za inovacije.
Možda niste znali da je brokoli zapravo cvet, a začin šafran je deo cveta. Tajna baratanja cvećem u kuhinji je upravo u jednostavnosti. Cvetovi su sami po sebi ili intenzivnih ili blagih karakteristika, od kojih ni jedna ne podnosi komplikovana jela. Veoma je bitno imati na umu činjenicu da nije sve cveće jestivo. Naprotiv, neki cvetovi su vrlo otrovni. Neki od njih su narcis, oleander, pustikara, rododendron, đurđevak, visterija, hortenzija. Veoma je važno da se dobro raspitate o biljci koju ste odlučili da servirate sebi i ukućanima. Isto tako, važno je da biljka nije obrađivana pesticidima i drugim hemikalijama. Ako imate svoj vrt, to ćete sami najbolje znati.
Cvetovi se beru dok su potpuno otvoreni, u senci ili hladu, bez rose. Pošto su cvetovi obično puni polena, česte su alergijske reakcije, pa se preporučuje uklanjanje prašnika i tučka. Neko cveće ima i određen sadržaj vitamina C i A, ali nije značajan izvor vitamina ili mineralnih materija, gotovo da je bez energetske vrednosti.
Cvetovi se mogu dodavati u razna jela ili mešati sa salatama (sveži, sušeni, kandirani), ali mogu biti i deo recepta za kolače, umake, sirupe, čajeve i aromatizovana pića. Neke cvetne latice imaju svojstvo da puštaju boju, pa se, na primer, mešanjem sa maslacem može dobiti namaz originalne boje. Napravite kockice leda sa svetovima. Efektno i prelepo.
Cveće koje se, osim u vazi, može naći i na tanjiru jeste: jestivi tulipan, hrizantema, cvetovi jabuke, limuna, pomorandže, breskve, kruške, maslačak, gardenija, hibiskus, crveni slez, jasmin, lavanda…
Neven: izazovne žute boje, žestokog, gorkog ukusa. Stavlja se u supe, variva, pirinač (umesto šafrana).
Bundevin cvet: sladak, sa ukusom nektara, pogodan je za pohovanje, koristi se za pravljenje pita.
Karanfil: žestokog ukusa, sličan karanfiliću.
Gladiola: vrlo blag cvet, ima sličan ukus kao zelena salata, često se stavlja u namaze i paštete.
Ljiljan: mnoge vrste nisu pogodne za jelo jer sadrže alkaloide. Biljka tzv. zlatnog ljiljana može se jesti cela, latice su blage, a ukus pomalo asocira na kesten. Mogu biti deo salate ili se puniti svežim sirom. Sušeni ljiljan je sastavni deo kineske slatko-kisele supe.
Ruža: slatki ukus proporcionalan je intenzitetu mirisa. Pre jela odstranjuju se donji, beli delovi latica, a leti je izvrstan dodatak osvežavajućim pićima. Od ruže se pravi ukusan džem.
Jorgovan: bogat cvetni citrusni ukus. Kandirani cvetovi mogu biti raskošan ukras desertima, a kombinovan s voćem, može da bude sastojak u jogurtu i frapeu.
Ljubičica: slatkog ukusa, dobro se kandira. Koristi se u salatama ili kao ukras na desertu (kandirana).
Suncokret: gorko-slatkog ukusa. Jede se dok je u stadijumu pupoljka, otvorene latice mogu biti ukras raznim jelima.
Dragoljub: naročito lep, ali i ukusan cvet. Mladi listovi dragoljuba imaju mnogo vitamina C i jačaju imuni sistem. Cvetovi su blaži od pikantnih listova i odlični su u salatama sa paradajzom, svežim kozjim sirom.
Borač: ili krastavac biljka – svojim divnim plavim cvetovima predstavlja lepu jestivu dekoraciju. Borač se koristi kao začin za salatu, a naročito za salatu od krastavaca jer ima sličan ukus, ali ide i uz povrće, supe i sosove. Pomaže i prilikom prehlade.
Timijan: idealan je za pravljenje marinada za roštilj, uz povrće i kuvana jela.
Žalfija: ima veoma intenzivan miris. Dobro se slaže sa ribom, a nezamenljiva je kada se priprema teleća džigerica. Često se pije kao čaj ili se prerađena jede u bombonama.
